https://www.energetika.net/eu/novice/montenegro/montenegro-lng-imports-may-prove-costly-for-serbia-–
1. Predsednik Aleksandar Vučić je prošle nedelje najavio da je Srbija zainteresovana za nabavku LNG preko potencijalnog terminala koji bi mogao da se izgradi u Baru. Koliko bi ovo pomoglo u diverzifikaciji gasnog snabdevanja?
Svakako bi pomoglo. Ali glavno pitanje ostaje koliko je to isplativo? Da li postoje povoljnije alternative kao što bi recimo potencijalno bile dodatne gasne interkonekcije sa Hrvatskom i Rumunijom? Da li industrijske potrebe Srbije zahtevaju ulaganja u dalju izgradnju gasne infrastrukture (npr: gasovod iz Bara do granice sa Srbijom mora biti dugačak 280 do 300 km a vredeće više od € 400 miliona)? Da li fokus treba primarno da bude na energetskoj efikasnosti koja je u Srbiji, komparativno gledajući, na relativno niskom nivou. Drugim rečima, vrlo je upitno (da upotrebim eufemizam) da li Srbija uopste treba da povećava svoju zavisnost od fosilnog energenta kojeg nema a čiju potrošnju je prethodnih decenija subvencionisala na uštrb svih poreskih obveznika.
Ako imamo u vidu da je Srbija članica Energetske zajednice; da je potpisnica Pariskog sporazuma pri okvirnoj konvenciji UN-a o klimatskim promenama iz 2015-e godine kojim se Srbija obavezala da do 2050-e godine sprovede dekarbonizaciju; da se načelno obavezala ka implementaciji poglavlja o pridruzivanju EU što ukljucuje i poglavlje 15 koje obuhvata energetiku, opravdanost eventualnog LNG aranžmana Srbije sa CG dodatno dovodi u pitanje.
2. Najavljeno je da bi dnevno bilo moguće preuzeti 2,7 cm3 gasa. Koliko bi to zadovoljilo potrebe Srbije u ukupnoj potrošnji?
Po dostupnim podacima to znači da bi kapacitet od 1 milijarde metara kubika na godišnjem nivou zadovoljilo otprilike 1/3 trenutnih potreba Srbije ka plavim energentom.
3. Na koje još načine bi Srbija mogla da diverzifikuje svoje snabdevanje?
Ako mislite na diversifikaciju snabdevanja prirodnim gasom onda je to potencijalna saradnja sa već navedenom Hrvatskom i Rumunijom (pored već poodmakle gasne interkonekcije sa Bugarskom putem kog bi se po prvi put otvorila ekonomski konkurentna mogućnost za uvoz prirodnog gasa a da nije Ruska Federacija)
4. Kakav je Vaš utisak: da li Srbija pokušava da se oslobodi od zavisnosti od ruskog gasa? I da li je i na koji način to moguće u budućnosti?
Gledajući širu političko-ekonomsku sliku kao i iskustvo iz prethodnih decenija, svakako se stiče utisak da jedini način smanjenja zavisnosti Srbije od uvoza prirodnog gasa iz Ruske Federacije leži u geopolitičkim okolnostima (ili odnosima Rusije sa kolektivnim Zapadom). Imajući u vidu da su ti odnosi od “završetka” Hladnog rata na rekordno niskom nivou prvenestveno zbog ruske agresiju na Ukrajinu, paradoksalno zvuči da je to povećalo šanse ali ne i dalo garanciju da Srbija makar ublaži monopolsku poziciju Ruske Federacije na tržištu snabdevanja prirodnog gasa u Srbiji.