Od početka komunikacije u vezi sa produkcijom i pratećim premijernim događajima za dokumentarni film “Not In My Country: Serbia’s Lithium Dilemma” u Briselu, Ljubljani i Leuvenu (pri čemu je potonji otkazan iz bezbednosnih razloga*), traje uporna kampanja širenja neistina i glasina o ovom filmu, kao i napada na integritet filmskog tima i njegovog voditelja. Primarni cilj ovih napada dosledno je bio da se pažnja skrene sa činjenične, na dokazima zasnovane, naučne i tehnološke rasprave o ekstrakciji, preradi i rafinaciji jadarita.
Mnogi od ovih navoda već su demantovani u prethodnim saopštenjima za javnost SIM² KU Leuven, dodatnim izjavama SIM² KU Leuven, kao i u ciljanima objavama na LinkedInu od strane voditelja filma. U nastavku sumiramo neke od najčešćih tvrdnji i iznosimo naše odgovore na njih.
Prethodna saopštenja za javnost i izjave:
• 4 Feb’ 2025: Statement about the documentary “Not In My Country: Serbia’s Lithium Dilemma” – SIM²
• 5 Feb’ 2025: Press Release: Not In My Country, Serbia’s Lithium Dilemma – SIM²
• 6 Feb’ 2025: Updated Press Release after the EP event on 5 Feb’ 2025
• 7 Feb’ 2025: Statement about the documentary “Not In My Country” following the EP launch – SIM²
| Tvrdnja dezinformacija/neistina | Pobijanje dezinformacije/neistine |
| “Prerada jadarita je problematična” | Jedna od često ponavljanih tvrdnji jeste da je prerada jadarita izuzetno složena i štetna po životnu sredinu. Ova tvrdnja deluje neobično onima koji su upućeni u geologiju litijuma. Većina litijumskih minerala, uključujući jadarit, relativno su inertni materijali. Za razliku od sulfidnih ruda, ne sadrže sumpor, koji je glavni uzrok problema kiselog rudničkog drenaža, fenomena koji decenijama stvara teškoće u rudarskim operacijama. Jadarit, kao litijum-boron-silikat, nema ovaj problem. Pored toga, jadaritno ležište ne sadrži torijum ili uranijum, što su česte zabrinutosti povezane sa mnogim drugim vrstama (ne-litijumskih) nalazišta.Važno je naglasiti da postoji značajna konfuzija između prerade jadarita i prerade najzastupljenijeg litijumskog minerala – spodumena, koji je glavni izvor litijuma iz stenskih ruda. Prerada spodumena zahteva proces visokotemperaturne konverzije (1200 °C) kako bi se alfa-spodumen pretvorio u beta-spodumen, nakon čega sledi agresivno hemijsko okruženje za ekstrakciju litijuma (ispiranje). U konvencionalnom kineskom procesu prerade spodumena, to podrazumeva rastvor visoko koncentrovane sumporne kiseline (gotovo pH 0) na temperaturi od 250 °C. Tokom ovog procesa, beta-spodumen se konvertuje u litijum-sulfatnu fazu, koja je rastvorljiva u vodi. Kao rezultat toga, prerada spodumena je energetski i hemijski intenzivan proces.Nasuprot tome, prerada jadarita je znatno jednostavnija. Koncentrat jadarita ne zahteva termičku predobradu, a njegovo (selektivno) ispiranje može se obaviti blagim rastvorom sumporne kiseline na pH 3 (uporedivo sa kiselošću dijetalne koka-kole) na temperaturi nižoj od 100 °C, u zatvorenim reaktorima.U poređenju sa obradom spodumena, prerada jadarita je znatno jednostavniji proces, što je eksplicitno prikazano u dokumentarnom filmu. Međutim, pojedini segmenti srpske štampe nastavljaju da ponavljaju tvrdnje da je prerada jadarita izuzetno opasna i složena, često je mešajući sa zahtevima koji važe za preradu spodumena. Dezinformacija ili namerno širenje neistina? Odluka još uvek nije doneta. |
| Istraživanje i eksploatacija jadarita dovešće do „ekološke katastrofe“ za Srbiju | Većina tvrdnji o „ekološkoj katastrofičnoj“ prirodi projekta Jadar, koje protivnici predloženog podzemnog rudnika kompanije Rio Tinto često ponavljaju, zasniva se na određenom naučnom radu koji je privukao značajnu pažnju: Dragana Đorđević i saradnici, „Uticaj istraživačkih aktivnosti potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji,“ Scientific Reports (2024) 14:17090, https://doi.org/10.1038/s41598-024-68072-9. Ovaj rad je od jula 2024. godine preuzet više od 100.000 puta, što je izuzetan broj za naučnu publikaciju.Iako mnogi pojedinci greškom povezuju ovaj časopis sa prestižnim časopisom Nature, Scientific Reports je samo jedan od časopisa u široj porodici Nature. Ova razlika je ključna, jer časopis Nature ima najviši impakt faktor i primenjuje najrigoroznije standarde recenzije. Nasuprot tome, Scientific Reports ima znatno niži impakt faktor i ne pridržava se istih standarda recenzije. Naime, ovaj časopis spada među one koji od autora zahtevaju da predlože 3–5 potencijalnih recenzenata za svoje rukopise, što često dovodi do suboptimalnog procesa recenzije.Ono što mnogi pojedinci koji citiraju ovaj rad na društvenim mrežama ne znaju jeste da je u oktobru 2024. godine objavljena Ispravka autora (Author Correction) za rad Dragane Đorđević i saradnika: „Author Correction: The influence of exploration activities of a potential lithium mine on the environment in Western Serbia,“ Scientific Reports (2024) 14:24906, https://doi.org/10.1038/s41598-024-75442-w. Ova ispravka autora je trostrani dokument koji se bavi brojnim primedbama drugih naučnika na izuzetne tvrdnje iznete u radu, koje su zasnovane na veoma ograničenom skupu podataka i upitnoj metodologiji. Prema mišljenju mnogih naučnika, ovaj rad je trebalo povući, ali su urednici umesto toga odlučili da objave ispravku autora kako bi odgovorili na primedbe. Ispravka autora u obimu od tri strane izuzetno je retka u naučnoj literaturi, a većina naučnika bi bila krajnje nelagodna ukoliko bi njihov rad prošao kroz takav postupak. Nažalost, ovaj problem se retko pominje u medijima.Kritike se odnose na:1. Pogrešnu metodologiju korišćenu u radu (nema postavljenog referentnog scenarija, što onemogućava poređenja; nije pomenuta katastrofa sa jalovištem iz 2014. godine, koja utiče na pozadinske vrednosti; korišćenje analitičkog alata ICP-OES, koji nije pogodan za merenja elemenata u tragovima (niži ppb opseg), što je rezultiralo besmislenim merenjima poput As: 50 ± 100 ppb As (standardna devijacija dvostruko veća od izmerene vrednosti); korišćenje sertifikovanog referentnog materijala koji nije predviđen za Li, B, As).2. Činjenično netačne tvrdnje (o „koncentrovanoj“ H₂SO₄ ekstrakciji, gde je obrada jadarita pomešana sa obradom spodumena; tvrdnja o skladištenju vlažnog jalovišta u poplavnom području, bez navođenja činjenice da bi jalovište bilo suvo i odloženo na industrijskoj deponiji na višoj nadmorskoj visini, što je javno dostupan podatak).3. Upotrebu izrazito emotivnog/subjektivnog jezika (*koji sugeriše negativan stav autora prema projektu kompanije Rio Tinto, to je neprihvatljivo za naučni rad).Takođe je važno napomenuti da grupa autora ne uključuje geologe, geochemiste, geometalurge ili hidrometalurge. Ovo je neobično s obzirom na to da rad iznosi snažne zaključke o ekološkoj bezbednosti istraživanja, eksploatacije i prerade litijuma. To je nalik naučnom radu o lečenju tumora na mozgu bez učešća stručnjaka za neurohirurgiju ili onkologiju mozga.Tabela S1. Koncentracije elemenata u podzemnim vodama dubokih rudnika [µg L⁻³] |
| “Skoro svi srpski naučnici se protive projektu Rio Tinto” | Iako je tačno da su brojni srpski naučnici glasno kritikovali projekat Jadar, opisujući ga kao „ekološku katastrofu“, važno je napomenuti da srpski geolozi i (geo/hidro)metalurzi retko iznose kritike na račun ovog projekta. Zapravo, mnogi ugledni srpski (geo/hidro)metalurzi su privatno saopštili voditelju filma—koji je metalurg sa više od 25 godina iskustva—da prepoznaju nedostatke u radu Đorđevića i podržavaju stav da se prerada jadarita može bezbedno sprovesti bez ekstremnih hemijskih uslova. Međutim, oklevaju da javno podrže tehničke i naučne aspekte projekta zbog zabrinutosti za sopstvenu bezbednost.U visoko politizovanom kontekstu projekta Jadar, osnovna geološka i metalurška saznanja često su zasenjena emotivnim i političkim razmatranjima. Žalosno je što se naučna rasprava o tehničkim aspektima projekta poistovećuje sa složenim i turbulentnim političkim okvirom savremenog srpskog društva |
| “Srbija će postati rudarska kolonija EU” | Narativ o „rudarskoj koloniji“ istorijski se primenjivao u situacijama kada je eksploatacija resursa bila očigledno kolonijalna, kao što je bio slučaj sa spornim odnosom Belgije prema mineralnim bogatstvima bivšeg Konga početkom 1900-ih. Čak i danas, mnoge regije širom sveta suočavaju se sa ozbiljnom eksploatacijom svojih resursa, a da pritom ne uživaju u odgovarajućim koristima.Međutim, primena ovog narativa na savremeni srpski kontekst prilično je neobična. Kao što je jasno prikazano u filmu, postoji potencijal za potpuno integrisan, domaće proizveden lanac snabdevanja u Srbiji. To uključuje rudnik Jadar i postrojenja za preradu koja proizvode litijum-karbonat, koji bi mogao biti korišćen u LFP baterijama srpske kompanije ElevenES. Ove baterije zatim bi mogle biti ugrađene u model Fiat Grande ePanda, koji Stellantis proizvodi u Srbiji. Za razliku od mnogih drugih rudnika širom sveta, pa čak i u Evropi, Srbija ne bi izvozila koncentrate litijuma, čime bi sve faze dodate vrednosti ostale u zemlji. Kao što je u filmu demonstrirao generalni direktor kompanije ElevenES, celokupna vrednost bi se stvarala unutar Srbije.Stoga, narativ o „rudarskoj koloniji“ predstavlja namerni pokušaj obmanjivanja javnosti. |
| “Ovo je film koji podržava Vučićev režim” | Film sadrži eksplicitni narativ koji tvrdi da je Vučićeva vlast zauzela agresivan stav prema protivnicima projekta Jadar. Ovu tvrdnju potvrđuju i snimci uhapšenih demonstranata, pri čemu narator specifično označava ta hapšenja kao „nezakonita.“ Tokom razgovora sa dr Jelenom Vasiljević, voditelj filma eksplicitno postavlja pitanje o budućnosti Srbije, naglašavajući da u zemlji ne postoji vladavina prava niti medijske slobode. Ovo predstavlja kritički osvrt na aktuelnu vlast u Srbiji.Važno je napomenuti da su svi intervjui snimljeni pre incidenta sa nadstrešnicom u Novom Sadu i naknadnih masovnih studentskih protesta u Beogradu, koji su kulminirali sa jednim od najvećih demonstracijama u istoriji Srbije, sa više od 300.000 učesnika.Nadalje, tokom obadve premijere u Briselu i Ljubljani voditelj filma je eksplicitno izrazio podršku studentskim protestima nakon incidenta u Novom Sadu zagovarajući veću demokratizaciju i smanjenje korupcije. Svoju podršku ponovio je u više intervjua i objava na LinkedIn-u.Tvrdnja da je ovaj film prorežimski neutemeljena je. Ovakva interpretacija verovatno proizlazi iz činjenice da film uključuje intervju sa ministarkom rudarstva i energetike. Međutim, s obzirom na to da je upravo ta ministarka nadležni predstavnik Vlade za pitanja u vezi sa projektom Jadar, takav intervju je sasvim opravdan dok god je aktuelna Vlada na vlasti. |
| “Nedovoljno protivnika projekta Jadar u filmu” | Neistina je da su srpski naučnici namerno isključeni iz filma. U stvarnosti, više stručnjaka iz Srbije bilo je pozvano da učestvuje, ali su mnogi od njih odbili tu priliku kao što je bio slučaj sa Aleksandrom Matkovićem koji je to i sam priznao tokom panel diskusije u Briselu 5. februara 2025. Detaljni email dokazi dostavljeni su Politico-u kako bi se potvrdilo da je filmska ekipa uložila značajne napore da uključi ključne suprotstavljene glasove kako na lokalnom, tako i na nacionalnom nivou.Uprkos tome, film daje značajan prostor lokalnom pokretu otpora Ne damo Jadar kao i beogradskoj naučnici dr Jeleni Vasiljević koja se u filmu pojavljuje tri puta i izražava brojne kritike u vezi sa projektom.Takođe je činjenica da je tokom pripreme premijere na DOCVILLE festivalu postojala iskrena namera da se u panel diskusiju uključe glasni protivnici projekta iz Srbije. Pozvani su brojni srpski naučnici i drugi stručnjaci, uključujući prof. Draganu Đorđević, eksperte iz organizacije Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), kao i članove poslaničke grupe Zelenih u Evropskom parlamentu; međutim, svi su odbili poziv. Pored toga, upućen je i otvoreni poziv za nominaciju srpskih protivnika koji je u potpunosti ignorisan. Postoje detaljni dokazi koji potvrđuju ove navode. |
| “Građani Srbije, protivnici projekta Jadar, su prikazani na pogrdan način” | Tvrdnje da film prikazuje protivnike projekta Jadar na pogrdan način ili kao deo koordinisane kampanje dezinformacija su podjednako neosnovane. Dokumentarni film predstavlja raznovrsne perspektive potkrepljene istraživanjem i proverenim izvorima omogućavajući gledaocima da sami formiraju svoje mišljenje na osnovu činjenica, a ne na osnovu narativa vođenih političkim agendama. U filmu su dali reč i lokalnim protestantima (Ne Damo Jadar, odnosno glavnoj lokalnoj opoziciji projektu), kao i protestantima na nacionalnom nivou (koristeći arhivske snimke + 3 odvojena intervjua sa elokventnom (srpskom) dr Jelenom Vasiljević (Univerzitet u Beogradu) javnom ličnošću u Srbiji koja je veoma kritična prema projektu Jadar u sadašnjem političkom kontekstu (odnosno pod sadašnjom vlasti u Beogradu). Srpska hemičarka prof. dr Dragana Đorđević takođe je uključena kroz arhivske snimke.Nijedan od intervjua koje je vodio voditelj filma, niti izjava Đorđevićeve, nisu montažno izmenjeni ili iskrivljeni sa namerom da se pogrešno prikažu pojedinci ili organizacije. Ipak ispitanici su odgovorni za ono što su zapravo rekli pred kamerama. Ako članovi Ne Damo Jadar iznose iracionalne tvrdnje da će rudarski tuneli u Jadaru služiti za skladištenje francuskog nuklearnog otpada, to je njihova odgovornost. |
| “Ovo je plaćenički dokumentarni film Rio Tinta” | Optužbe da je film finansirao ili na njega uticao Rio Tinto ili bilo koji drugi korporativni entitet su potpuno netačne i neistinitie. Dokumentarni film je nezavisno finansiran od strane KU Leuven preko svog SIM² KU Leuven, odnosno Instituta za održive metale i minerale KU Leuven. Ovaj interdisciplinarni institut okuplja preko 400 visokoobrazovanih naučnika iz raznih oblasti, uključujući geologiju, hemiju, inženjerstvo, pravo i ekonomiju. Svesni svoje ključne uloge u ostvarenju klimatski neutralnog društva, SIM² se posvećuje unapređenju održive proizvodnje i reciklaže kritičnih metala i minerala kroz: 1. istraživanja, 2. obrazovanje i 3. obrazovanje šire zajednice. Delokrug SIM²-a uključuje i razvoj naučno-komunikacionih dokumentaraca za što je institut dobio zvanično priznanje i pohvale od nezavisnog međunarodnog panela koji je ocenio prve četiri godine rada SIM²-a (više na: https://lnkd.in/envc7UJi) Dokumentarni film „Not In My Country“ je povezan sa drugim dokumentarcem, „Europe’s Lithium Paradox“, koji će biti objavljen u maju 2025. Ovaj film se bavi mogućnostima i izazovima iskopavanja, prerade i reciklaže litijuma (Li) u Evropi, u skladu sa ciljevima Zakona o kritičnim sirovinama Evropske Unije. Takođe istražuje kako upravljanje potražnjom može pomoći u smanjenju potrebe za litijumom. „Europe’s Lithium Paradox“ će sadržati dodatne snimke iz Portugala, Finske i Belgije. Za oba dokumentarna filma, SIM² koristi svoju međunarodno priznatu stručnost u istraživanju, ekstrakciji, preradi, rafinaciji i reciklaži litijuma. SIM² proučava sve moguće izvore litijuma uključujući: – Litijumske tvrde stene, – Litijumske sole (iz slanih jezera i geotermalnih izvora), – Ležišta litijumske gline, – Iskorišćene litijum-jonske baterije i dobijenu „crnu masu“. |
| Optužbe za “predrasude” | Kao vodeći akademski institut u oblasti kritičnih metala, SIM² ima finansijske veze sa brojnim kompanijama širom lanca vrednosti — od rudarstva do metala. SIM² sarađuje na istraživačkim projektima sa litijumskim kompanijama širom sveta uključujući, ali nikako ne ograničavajući se na Rio Tinto, koje su aktivne u oblasti istraživanja, ekstrakcije, prerade, rafinacije i reciklaže. SIM² kooperiše se sa kompanijama u projektima koje finansiraju Flandrija, EU ili bilateralni izvori što je slučaj sa svakim uspešnim univerzitetom. Ovo je normalna i standardna praksa. Da bi se izbegle svake sumnje, ovi istraživački projekti SIM²-a nemaju nikakve veze sa proizvodnjom naučno-komunikacionih dokumentaraca, kao što je „Not In My Country“. SIM² kategorički da tvrdi da je finansiranje proizvodnje ovog filma isključivo poteklo iz internih fondova. Jednostavno rečeno, Rio Tinto nije ni naručila ovaj film niti ga platila.Posledično, nijedna spoljna strana ili kompanija — bilo Rio Tinto, ElevenEs, Stellantis ili bilo koja druga — nije imala uticaja na izradu ovog dokumentarca. Sve tvrdnje da je to slučaj jednostavno su netačne i zasnovane na pogrešnoj interpretaciji modela finansiranja ne samo SIM²-a i KU Leuven-a, već i svih drugih univerziteta u Evropi. Štaviše, i što je još važnije, takve optužbe impliciraju da ni jedan univerzitet ili istraživač angažovan od strane univerziteta u Evropi ne bi mogao da komunicira ni o kojoj temi a da bude lažno optužen za sukob interesa. Paralelno, to bi značilo da bi svaka primenjena istraživanja finansirana od strane vlade ili privatnog sektora automatski bila diskreditovana. Ako bi se takav stav prihvatio, to bi označilo kraj akademskih inovacija i njihove primene u društvu. |
| “Voditelj filma koristi klimatske promene i svoju navodnu stručnost iz oblasti ekologije da bi promovisao rudarstvo” | Dr Piter Tom Džouns je diplomirao inženjerstvo zaštite životne sredine 1996. godine (Burgerlijk Ingenieur Milieukunde na Odseku za hemijsko inženjerstvo, CIT, KU Leuven), a doktorat iz metalurgije stekao je 2001. na Odseku za inženjerstvo materijala. Obe diplome dodelio mu je KU Leuven, univerzitet sa 600 godina tradicije, rangiran kao #1 na Reuters Innovation listi i #1 po broju grantova i prihoda u okviru Horizon Europe. Voditelj filma je zaposlen na KU Leuven kroz Industrijski istraživački fond (IRF) i rukovodi programom „SUSMAG“ (Sustainable Metallurgy – Održiva metalurgija). On je (ko)ator 74 recenzirana naučna rada iz oblasti održive metalurgije, koji su citirani preko 5.800 puta (h-indeks = 33, Web of Science). Osim toga, autor je nekoliko knjiga o klimatskim i ekološkim krizama i prelasku na klimatski neutralnu, kružnu ekonomiju, kao što su: – Ya Basta! (2001) – Terra Incognita (2006, recenzirano) – Het Klimaatboek (2007) – Klimaatcrisis (2009) – Terra Reversa (2009 & 2016) Od 2000. godine, dr Džouns je održao preko 600 predavanja o tranziciji ka klimatski neutralnom društvu i bio je ključan u brojnim inicijativama za upravljanje klimatskim promenama na nivou gradova i provincija (npr. suosnivač je foruma Leuven Climate Neutral 2030 sa sadašnjim gradonačelnikom Luvena, Mohamedom Riduanijem). Takođe je bio predsednik Upravnog odbora i-Cleantech Flanders, vladine asocijacije za promovisanje čistih tehnologija u Flandriji u cilju postizanja klimatske neutralnosti i cirkularne ekonomije. Lično živi u skladu sa svojim principima: vegetarijanac je 30 godina iz ekoloških razloga i strastveni je gradski biciklista kako bi smanjio svoj ekološki otpis. Njegova pozadina u klimatskim i ekološkim pitanjima, zajedno sa diplomom iz održive metalurgije i 25 godina iskustva, motivišu ga da govori, piše i snima dokumentarce o ulozi metala energetske tranzicije (kao što je litijum) u postizanju klimatske neutralnosti. Neki od njegovih projekata: – Responsible Mining in Europe (2022) – Made in Europe: From Mine to Electric Vehicle (2023 & 2024) – The Sami Perspective (2024) – Europe’s Mining Renaissance (2024) – Not In My Country: Serbia’s Lithium Dilemma* (februar 2025) – Europe’s Lithium Paradox (maj 2025, u pripremi) Ova veza između metala i klimatske tranzicije odražava se i u misiji instituta koji vodi: „Svesni njihove ključne uloge u ostvarenju klimatski neutralnog društva, SIM² KU Leuven promoviše održivu proizvodnju i reciklažu (kritičnih/strateških) metala, minerala i inženjerskih materijala kroz problemsko-usmerena, dubinska istraživanja, budućnosti orijentisano obrazovanje i učenje šire zajednice.Delokrug SIM² KU Leuven obuhvata:- geološka istraživanja, ekstrakciju, preradu i rafinaciju (primarnih) metala i minerala; – reciklažu primarnih i sekundarnih neorganskih otpada; – ponovnu proizvodnju, demontažu i reciklažu složenih proizvoda sa metalima dobijenih iz urbanog rudarstva. SIM² KU Leuven analizira ekološke, zdravstvene i ekonomske aspekte proizvodnih lanca metala i minerala kako bi identifikovao gde se mogu dodatno unaprediti ESG-prilagodljivi i ekonomski isplativi procesi. Da bi izgradio poverenje u društvu u odgovorno rudarstvo, preradu i reciklažu metala i minerala, SIM² KU Leuven aktivno sarađuje sa spoljnim stejkholderima, uključujući civilno društvo, ekološke organizacije, lokalne zajednice i kreatore politika. Da bi podržao učenje šire zajednice, SIM² KU Leuven investira u javne aktivnosti i komunikaciju, uključujući dokumentarce, podkaste i intervjue.“ |
| (…) | Za dodatne informacije, pogledajte gore navedene izvore. |
Dr Piter Tom Džouns, u ime filmskog tima „Not In My Country“, Direktor SIM² KU Leuven & Voditelj filma „Not In My Country“:
„Svojim integritetom stojim iza ovog dokumentarnog filma i odbijam svaki pokušaj njegovog pogrešnog predstavljanja. Podstičem otvorenu i informisanu debatu zasnovanu na istini, a ne na dezinformacijama.“
Luven, 21. mart 2025.
Saopštenje: Otkazivanje premijernog događaja „Not In My Country: Serbia’s Lithium Dilemma“ (DOCVILLE, 28. mart 2025, Luven)
Na osnovu informacija o planiranim ometanjima premijernog prikazivanja dokumentarnog filma „Not In My Country: Serbia’s Lithium Dilemma“ 28. marta na festivalu DOCVILLE u Luvenu (MSI), bezbednost i fizički integritet članova filmske ekipe, potvrđenih govornika i moderatora više ne mogu biti zagarantovani. Isto tako, ne želimo da izlažemo publiku riziku od neprijatne i toksične atmosfere u kojoj bi osnovana na činjenicama diskusija između predstavnika svih strana verovatno bila onemogućena.
Shodno tome, navedenih razloga, u četvrtak 20. marta zvanično smo povukli film sa festivala DOCVILLE i otkazali premijerni događaj. Ovu odluku smo doneli u saglasnosti sa filmskom ekipom, potvrđenim govornicima i moderatorom, kao i u skladu sa direktorom festivala DOCVILLE i Upravnim odborom SIM² KU Leuven.
Izvinjavamo se preko 185 ljudi koji su već rezervisali karte za projekciju i potvrđujemo da će organizatori festivala DOCVILLE u potpunosti vratiti novac za sve prodate karte.
Zahvaljujemo se potvrđenim govornicima, moderatoru i svim uključenim stranama na podršci u našim naporima da učestvujemo na ovom događaju.
Istovremeno, izražavamo duboko razočarenje što je sloboda govora u demokratskoj zemlji kao što je Belgija ugrožena aktivistima koji sprovode dugotrajnu kampanju uznemiravanja, zastrašivanja i ciljanih smrtnih pretnji protiv osoba povezanih sa proizvodnjom i distribucijom dokumentarca, umesto da učestvuju u racionalnoj, činjenicama potkrepljenoj debati.
Producenti filma „Not In My Country: Serbia’s Lithium Dilemma“
Luven, 21.03.2025. (9:00)
⏵ Postskriptum I: Puna verzija filma, sa engleskim titlovima, biće objavljena 21. marta 2025. posle 12:00.
⏵ Postskriptum II: Odluka o povlačenju filma sa festivala DOCVILLE doneta je od strane filmske ekipe 19. marta (posle podne), konačno potvrđena 20. marta (pre podne) i saopštena 21. marta (pre podne).